Kada Aleksandar Vučić govori da „pakuje stvari“, građani Srbije imaju pravo da postave jednostavno pitanje: da li se zaista sprema odlazak ili samo još jedna politička zamena kulisa?
Posle više od decenije potpune kontrole nad državom, institucijama, medijima i političkim životom Srbije, problem nije u tome na kojoj će funkciji sutra biti jedan čovek. Problem je sistem koji je stvoren oko njega.
Ako predsednik više ne može da se kandiduje za treći mandat, to ne znači da građani treba da gledaju istu vlast upakovanu u novu ambalažu. Ne znači da će Srbija postati drugačija ako se zameni tabla na vratima kancelarije, a svi mehanizmi moći ostanu isti.
Građani ne traže promenu funkcije. Građani traže promenu sistema.
Traže tužilaštvo koje neće čekati političku dozvolu da radi svoj posao.
Traže sudove koji neće zavisiti od političke volje.
Traže medije u kojima će se čuti i druga strana.
Traže odgovore na afere koje godinama potresaju javnost, a nikada ne dobijaju sudski epilog.
Traže državu u kojoj zakoni važe jednako za sve.
Zato svaka priča o novom pokretu, novoj vladi ili novom predsedničkom kandidatu mora da dobije jednostavno pitanje:
Ko će odgovarati za stanje u kojem se Srbija danas nalazi?
Ko će odgovarati za urušene institucije?
Ko će odgovarati za partijsko zapošljavanje, političke pritiske i atmosferu straha koja je godinama građena?
Jer demokratija ne znači da jedan čovek pređe iz jedne fotelje u drugu.
Demokratija znači da institucije budu jače od svakog pojedinca.
Ako se danas najavljuje velika politička rokada, građani ne smeju da dozvole da im se prodaje predstava o promenama dok se iza zavese čuva isti sistem.
Srbiji nisu potrebni novi nazivi, novi slogani i nova pakovanja.
Srbiji je potrebna istinska promena vlasti, odgovornost i vraćanje države njenim građanima.
Pitanje više nije da li se neko pakuje.
Pitanje je da li će se konačno raspakovati istina o tome kako je Srbija vođena svih ovih godina.
Narodu Srbije je dosta šibicarske politike. Dosta je skretanja pažnje sa suštine, dovoljno je bilo gledanja u kutije dok se kuglica vešto premešta sa jednog mesta na drugo. Građani danas mnogo bolje vide šta se dešava nego pre deset godina.
I zato više nije važno u kojoj će se kutiji kuglica sutra nalaziti.
Važno je da ta kuglica konačno nestane iz naših života, a da se država vrati svojim građanima, institucijama i zakonima.
Leave a Reply