Dok se poslednjih decenija Srbija ubrzano gradi, sve manje pažnje posvećuje se očuvanju zelenih površina.
Novi stambeni i poslovni kompleksi niču iz godine u godinu, ali istovremeno nestaju parkovi, drvoredi, livade i slobodni prostori koji su decenijama činili gradove prijatnijim za život. Pitanje više nije da li se gradovi razvijaju, već da li se razvijaju održivo.
Brojna istraživanja pokazuju da su zelene površine mnogo više od ukrasa. Drveće hladi gradove, smanjuje zagađenje vazduha, ublažava posledice klimatskih promena, upija kišnicu i doprinosi fizičkom i mentalnom zdravlju ljudi. Kada se park zameni betonom, ne gubi se samo nekoliko stabala. Gubi se prirodna zaštita koju je nemoguće nadoknaditi preko noći.
Beograd je jedan od gradova koji se suočava sa sve izraženijim efektom urbanog toplotnog ostrva. Tokom letnjih meseci temperatura u centru grada može biti i nekoliko stepeni viša nego u okolnim, manje izgrađenim delovima. Razlog nije samo klimatska promena, već ogromne površine asfalta i betona koje tokom dana akumuliraju toplotu, a zatim je oslobađaju tokom cele noći. Zbog toga su tropske noći sve češće, a rashlađivanje grada postaje sve teže.
Svetska banka upozorava da će klimatske promene dodatno povećati broj ekstremno toplih dana u Srbiji. Gradovi koji budu nastavili da smanjuju zelene površine biće među najugroženijima, jer upravo parkovi i drvoredi predstavljaju prirodnu zaštitu od visokih temperatura.
Još jedan ozbiljan problem predstavlja odvođenje atmosferskih voda. Zemljište obraslo travom i drvećem može da upije velike količine kiše, dok beton gotovo svu vodu usmerava u kanalizacioni sistem. Kada padnu obilne padavine, kanalizacija često ne može da primi toliku količinu vode, pa dolazi do plavljenja ulica, podvožnjaka i stambenih objekata. Zato stručnjaci ističu da su parkovi deo infrastrukture jednako važan kao vodovod ili kanalizacija.
Zelene površine imaju i značajnu ulogu u poboljšanju kvaliteta vazduha. Odraslo drvo svake godine apsorbuje ugljen-dioksid, zadržava prašinu i druge štetne čestice, proizvodi kiseonik i stvara hlad. Jedan drvored može da snizi temperaturu okoline za nekoliko stepeni tokom najtoplijih letnjih dana. Njegovo uklanjanje ima posledice koje se osećaju decenijama.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, mnogi evropski gradovi poslednjih godina ulažu značajna sredstva u ozelenjavanje urbanih sredina, sadnju novih stabala, izgradnju zelenih krovova i stvaranje novih parkova. Razlog je jednostavan. Svaki evro uložen u zelenu infrastrukturu višestruko se vraća kroz manje troškove lečenja, nižu potrošnju energije za hlađenje objekata i veću otpornost gradova na klimatske promene.
Srbija bi mogla da sledi isti put. Urbani razvoj i nova gradnja nisu problem sami po sebi. Problem nastaje kada se grade stambeni kompleksi bez dovoljno parkova, dečjih igrališta i drvoreda. Savremeni gradovi ne biraju između razvoja i prirode. Oni planiraju razvoj zajedno sa prirodom.
Svaki građanin može da primeti promene u svom kraju. Ulice koje su nekada bile u hladu danas su izložene suncu. Mesta na kojima su se deca igrala pretvorena su u parkinge ili gradilišta. Sve češće tokom leta tražimo hlad koji smo sami uklonili.
Zato pitanje očuvanja zelenih površina nije političko, već pitanje kvaliteta života. Ono se tiče zdravlja naše dece, vazduha koji udišemo i gradova u kojima ćemo živeti narednih decenija.
Razvoj Srbije ne bi trebalo meriti samo brojem izgrađenih kvadrata, već i brojem sačuvanih i novih zelenih površina. Grad koji ulaže u parkove, drvorede i prirodu ulaže u zdravlje svojih građana. Sve drugo je kratkoročna dobit koja dugoročno može skupo da košta.
Leave a Reply