Nekada se jaka oluja prepričavala godinama. Ljudi su pamtili datum kada je grad uništio letinu ili kada je vetar oborio drveće po selu.
Danas je situacija drugačija. Gotovo svakog leta Srbiju pogađaju snažne oluje, bujične poplave, dugotrajne suše, rekordne vrućine i grad koji za nekoliko minuta uništi ono što je poljoprivrednik stvarao mesecima.
Ono što je nekada bilo retko, postaje uobičajeno.
Naučnici širom sveta upozoravaju da klimatske promene više nisu pretnja iz budućnosti. One se dešavaju upravo sada, a Srbija njihove posledice oseća sve jače.
Mnogi ljudi klimatske promene zamišljaju kao postepeno povećanje temperature za jedan ili dva stepena. Međutim, atmosfera funkcioniše mnogo složenije. Kada se planeta zagreva, vazduh može da primi više vlage. Ta dodatna vlaga ne ostaje zauvek u oblacima. Kada se oslobodi, dolazi do snažnijih pljuskova, jačih oluja i ekstremnijih vremenskih pojava.
Zato danas imamo situacije da mesecima nema ozbiljne kiše, zemlja puca od suše, usevi propadaju, a onda za samo nekoliko sati padne količina vode koja je nekada padala za više dana. Presušena zemlja ne može da upije toliku količinu vode. Umesto da hrani njive i puni podzemne izvore, voda juri preko površine, puni potoke i reke i izaziva bujične poplave.
Tako Srbija istovremeno postaje i suvlja i podložnija poplavama.
Poseban problem je što ukupna količina padavina u Srbiji često ne pokazuje drastičan pad. Na prvi pogled moglo bi da se zaključi da je sve isto kao ranije jer na godišnjem nivou padne približno slična količina kiše. Međutim, problem nije samo koliko kiše padne, već kako i kada padne.
Zamislite da tokom jednog meseca dobijete 100 litara vode. Ako ta voda stiže postepeno tokom trideset dana, zemlja ima vremena da je upije. Vlaga prodire duboko u tlo, puni podzemne rezervoare, bunare, izvore i vodotokove. Biljke koriste tu vodu, a priroda je skladišti za sušne periode.
Ali ako istih 100 litara padne za samo nekoliko sati ili tokom jednog dana, zemlja jednostavno ne može da primi toliku količinu vode odjednom. Voda tada ne odlazi u dubinu tla već juri preko površine, nosi plodni sloj zemlje, puni kanale i reke i izaziva poplave. Umesto da obnavlja podzemne rezerve vode, ona završava nizvodno i vrlo brzo napušta područje na kojem je pala.
Zbog toga danas imamo paradoksalnu situaciju da posle snažnih kiša i poplava već nekoliko nedelja kasnije ponovo govorimo o suši. Kiše ima, ali sve manje vremena da je zemlja upije. Priroda ne živi od količine vode koja padne sa neba, već od količine vode koju uspe da zadrži u svojoj utrobi.
Posledice su već svuda oko nas.
Leta su sve duža i toplija.
Toplotni talasi traju duže nego ranije.
Broj dana sa temperaturama iznad 35 stepeni raste.
Suše postaju češće.
Poljoprivredni prinosi trpe ozbiljne gubitke.
Šumski požari izbijaju lakše i šire se brže.
Pritisak na izvore pijaće vode postaje sve veći.
Posebno su ugroženi gradovi. Beograd, Novi Sad, Niš i drugi veliki gradovi prekriveni su asfaltom i betonom koji tokom dana upijaju ogromnu količinu toplote. Noću je polako oslobađaju, pa temperatura ostaje visoka čak i kada sunce zađe. Zato se sve više ljudi žali da leti ne može normalno da spava, da je vazduh težak i da se vrućina oseća čak i tokom noći.
Klimatske promene utiču i na zdravlje ljudi.
Starije osobe, hronični bolesnici i deca posebno teško podnose ekstremne vrućine. Toplotni talasi povećavaju rizik od srčanih i respiratornih problema. Istovremeno, duži periodi suše pogoršavaju kvalitet vazduha, dok snažne oluje povećavaju rizik od povreda i materijalne štete.
Ali možda najveći problem tek dolazi.
Srbija je zemlja bogata vodom, rekama, izvorima i plodnim zemljištem. Upravo su to resursi koji će zbog klimatskih promena postajati sve vredniji. Dok temperature rastu, a sušni periodi postaju duži, borba za očuvanje pijaće vode postaje pitanje opstanka.
Zbog toga zaštita reka, izvora i šuma više nije samo tema za ekologe. To postaje pitanje nacionalne bezbednosti, zdravlja i budućnosti naše dece.
Svako posečeno drvo znači manje hlada, manje vlage u zemljištu i manje zaštite od ekstremnih temperatura. Svaka uništena močvara znači manju prirodnu zaštitu od poplava. Svaka zagađena reka znači manje čiste vode za generacije koje dolaze.
Kada danas vidimo oluju koja za sat vremena poplavi grad, obori stabla i uništi useve, ne gledamo prolaznu vremensku nepogodu.
Gledamo posledicu klimatskih promena koje su već stigle u Srbiju.
Pitanje više nije da li će se klima promeniti.
Ona se već promenila.
Pitanje je da li ćemo na vreme zaštititi šume, reke, izvore i plodnu zemlju ili ćemo čekati da nas priroda opomene još snažnije nego do sada.
Leave a Reply