Dok se Srbija sve više pretvara u rudarsko gradilište, pažnja javnosti uglavnom je usmerena na Jadar, Bor i Majdanpek. Međutim, u senci velikih projekata razvija se priča koja bi mogla imati ozbiljne posledice po životnu sredinu i vodne resurse Zapadne Srbije.
Poslednjih meseci sve glasnije se postavlja pitanje kakvog je kvaliteta voda na području Bobije i Medvednika, kao i da li geološka istraživanja i istražna bušenja mogu predstavljati rizik za vodotokove i izvorišta od kojih zavise hiljade građana.
Građanske inicijative, ekološke organizacije i zabrinuti meštani traže da nadležne institucije objave sve rezultate analiza vode, zemljišta i sedimenta, kako bi javnost znala sa čim se suočava.
Rudnici odlaze, zagađenje ostaje
Iskustva iz Srbije i sveta pokazuju da rudnik ne prestaje da bude problem onog dana kada se eksploatacija završi.
Naprotiv.
Jalovišta, napušteni kopovi i rudarski otpad mogu decenijama ostati izvor zagađenja. Kada kiša prolazi kroz naslage rudarskog otpada, dolazi do ispiranja različitih materija koje završavaju u potocima, rekama i podzemnim vodama.
Poseban problem predstavljaju teški metali poput arsena, olova, kadmijuma, žive, bakra, cinka i antimona. Oni se ne razgrađuju u prirodi, već se talože u zemljištu, biljkama, životinjama i na kraju u ljudskom organizmu.
Zbog toga stručnjaci širom sveta smatraju da su voda i rudarenje među najosetljivijim pitanjima zaštite životne sredine.
Zašto je voda najvažnije pitanje?
Voda je resurs bez kojeg nema života, poljoprivrede ni razvoja lokalnih zajednica.
Ako se jednom zagadi izvor pijaće vode, posledice mogu trajati godinama ili čak decenijama. Za razliku od vazduha koji se relativno brzo obnavlja ili otpada koji se može ukloniti, zagađenje podzemnih voda često ostaje dugotrajan problem.
Zato se kod svakog rudarskog projekta prvo mora postaviti pitanje kakve posledice može imati po izvorišta, reke i podzemne vode.
Istražna bušenja iznad sliva akumulacije Stubo-Rovni
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se geološka istraživanja i istražna bušenja na području Bobije i Medvednika odvijaju u području koje je povezano sa slivom akumulacije Stubo-Rovni, jednog od najvažnijih vodnih resursa Kolubarskog okruga.
Akumulacija Stubo-Rovni izgrađena je kako bi obezbedila vodosnabdevanje Valjeva, Mionice, Lajkovca, Uba, Lazarevca i drugih naselja. Reč je o sistemu od strateškog značaja za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom.
Koalicija „Svanuće“ upozorava da se na prostoru Bobije i Medvednika sprovode istražni radovi u potrazi za zlatom, srebrom, bakrom, olovom, cinkom i antimonom. Prema dostupnim podacima, istražni prostor obuhvata desetine hiljada hektara, uključujući područja nekadašnjih rudnika Bobija, Tisovik i Rebelj.
Australijska kompanija Middle Island Resources u svojim izveštajima navodi da su na području Bobije potvrđene mineralizacije zlata, srebra, bakra, olova i cinka. Ekološke organizacije upozoravaju da upravo prisustvo ovih metala zahteva poseban oprez kada je reč o zaštiti voda i zemljišta.
Zbog toga građani traže nezavisna hidrogeološka istraživanja, redovan monitoring svih vodotokova i potpuno javno dostupne rezultate analiza.
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da na Bobiji nema otvaranja rudnika i da se trenutno sprovode isključivo geološka istraživanja. Međutim, građani podsećaju da su istraživanja prvi korak u lancu koji može dovesti do eksploatacije i zato zahtevaju punu transparentnost celog procesa.
Građani traže transparentnost
Najveći problem u slučaju Bobije možda nije samo potencijalno zagađenje, već nedostatak javno dostupnih informacija.
Građani imaju pravo da znaju:
- Da li su vršena merenja kvaliteta vode?
- Koje su koncentracije teških metala u vodama i zemljištu?
- Da li postoje procene dugoročnih zdravstvenih rizika?
- Ko kontroliše stanje nekadašnjih rudarskih lokaliteta?
- Da li su svi rezultati dostupni javnosti?
U zemlji koja je već imala brojne ekološke afere, poverenje se može graditi samo potpunom transparentnošću.
Lekcije iz Bora i drugih rudarskih područja
Srbija već ima iskustvo sa posledicama rudarske eksploatacije.
Decenijama su stanovnici Bora, Majdanpeka i drugih rudarskih krajeva upozoravali na probleme sa zagađenjem vazduha, zemljišta i voda. Danas se slična pitanja postavljaju i u drugim delovima zemlje gde se planiraju ili sprovode geološka istraživanja.
Zbog toga je potpuno opravdano da građani Zapadne Srbije traže odgovore pre nego što eventualni problemi postanu veći i skuplji za rešavanje.
Mnogo je jeftinije sprečiti zagađenje nego sanirati njegove posledice.
Bobija nije samo lokalni problem
Priča o Bobiji nije priča samo o jednoj planini ili jednom istražnom polju.
To je priča o tome kako Srbija upravlja svojim prirodnim bogatstvima, koliko vrednuje vodu i da li su zdravlje građana i očuvanje prirode važniji od kratkoročnih ekonomskih interesa.
U vremenu kada klimatske promene smanjuju raspoložive količine vode, svaki izvor, svaki potok i svaka reka postaju strateški resurs.
Zato pitanje koje danas postavljaju građani Bobije zapravo glasi:
Da li ćemo saznati istinu o stanju naših voda tek kada bude kasno?
Leave a Reply