Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je predstavio Đorđe Vukadinović pokazuje da je politička scena Srbije značajno promenjena u odnosu na prethodne godine.

Prema podacima koje je izneo, lista okupljena oko SNS-a trenutno ima podršku 43 odsto građana, dok bi studentska lista osvojila 34 odsto glasova. Tradicionalna opozicija nalazi se na oko 10 odsto podrške.

Posebno je važan podatak da postoji još oko 10 odsto građana koji su protiv aktuelne vlasti, ali još ne znaju za koga bi glasali. Reč je o biračima koji žele promene, ali među postojećim političkim opcijama još nisu pronašli političku adresu kojoj bi ukazali poverenje. Upravo ta grupa može biti presudna za konačan izborni rezultat.

Prema Vukadinovićevom tumačenju istraživanja, šanse za uspeh postoje i u slučaju izlaska u više kolona, pod uslovom da među njima postoji jasan dogovor o međusobnom nenapadanju i saradnji oko zajedničkog cilja – smene vlasti. Umesto međusobnih sukoba i rasipanja energije, fokus bi trebalo da bude na pridobijanju neopredeljenih građana i onih koji su nezadovoljni trenutnim stanjem u zemlji.

Zanimljivo je i da je podrška od 43 odsto, koliko prema ovom istraživanju ima SNS, veoma bliska rezultatima koje je vlast ostvarivala na prethodnim izborima u Beogradu. To pokazuje da podrška vlasti nije značajno porasla uprkos svim političkim okolnostima i da prostor za promene i dalje postoji.

Istovremeno, poslednjih dana na društvenim mrežama mogu se videti tvrdnje da studentska lista navodno ima više od 70 odsto podrške. Takve objave možda kratkoročno deluju ohrabrujuće za protivnike vlasti, ali političko iskustvo pokazuje da mogu proizvesti potpuno suprotan efekat.

Kada birači steknu utisak da je pobeda unapred zagarantovana, deo njih zaključuje da njihov glas nije presudan i ostaje kod kuće na dan izbora. Upravo se takav efekat često navodi kao jedan od razloga slabije mobilizacije birača u periodu pada vlasti Borisa Tadića, kada je deo javnosti bio uveren da je izborni ishod već poznat unapred. U politici je često mnogo opasnije potceniti protivnika nego priznati da je borba neizvesna.

Zato je važno da se politička strategija zasniva na realnim podacima, a ne na željama. Ovo istraživanje pokazuje da studentska lista ima veoma ozbiljnu podršku od 34 odsto i da postoji dodatnih 10 odsto građana koji žele promene, ali još nisu odlučili kome će dati glas. To jeste značajan politički potencijal, ali nije razlog za opuštanje.

Kada sledeći put budete videli ili poželeli da podelite objavu u kojoj se tvrdi da neka lista ima 70 ili više odsto podrške, setite se da preterani optimizam može da uspava birače isto koliko ih pesimizam može obeshrabriti. Izbori se ne dobijaju na društvenim mrežama, već na biračkim mestima.

Ukoliko opozicione, studentske i građanske snage budu dovoljno mudre da izbegnu međusobne sukobe, da se međusobno ne napadaju i da energiju usmere ka onima koji još nisu odlučili za koga će glasati, postoji realna mogućnost da se po prvi put posle mnogo godina stvore uslovi za promenu vlasti u Srbiji. Brojevi iz ovog istraživanja pokazuju da takva mogućnost nije samo politička želja, već scenario koji ima ozbiljno uporište u raspoloženju građana.