U politici često nije najvažnije samo šta se dogodilo, već i o čemu javnost govori.
Zato se poslednjih dana sve češće postavlja pitanje da li je ponovno intenziviranje priče o navodnoj upotrebi zvučnog topa slučajnost ili se dogodilo baš u trenutku kada je vlast bila suočena sa jednom od najneprijatnijih tema u bezbednosnom sektoru poslednjih godina, hapšenjem bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića.
Odmah na početku važno je reći da ne postoje javno dostupni dokazi koji bi potvrdili da je bilo ko planski aktivirao temu zvučnog topa kako bi skrenuo pažnju sa Milića. Takvu tvrdnju danas nije moguće dokazati i svako ko želi ozbiljno da se bavi ovom temom mora to jasno da naglasi. Međutim, to ne znači da nije legitimno analizirati politički trenutak, tajming događaja i posledice koje određene teme proizvode u javnosti.
Veselin Milić nije bio običan policijski funkcioner. Godinama je važio za jednog od najuticajnijih ljudi u srpskoj policiji. Bio je načelnik Policijske uprave Beograd, čovek sa ogromnim iskustvom i pristupom informacijama koje su bile nedostupne većini drugih službenika. Njegovo hapšenje zato nije predstavljalo samo vest iz crne hronike. Ono je otvorilo ozbiljna pitanja o funkcionisanju policijskog sistema, komandnoj odgovornosti i odnosu politike i bezbednosnih struktura.
U svakoj zemlji koja pretenduje da bude demokratska, hapšenje jednog od najvažnijih policijskih funkcionera bila bi tema koja bi nedeljama dominirala javnim prostorom. Građani bi tražili odgovore na pitanja ko je šta znao, ko je donosio odluke, da li postoje drugi odgovorni i kakve posledice će sve to imati po institucije.
Međutim, relativno brzo nakon početnog interesovanja, pažnja javnosti počela je da se premešta na druge teme. Jedna od njih postala je i priča o zvučnom topu.
Tu dolazimo do ključnog pitanja. Nije sporno da tema zvučnog topa postoji. Ona nije nastala juče. O njoj se govori još od protesta održanih tokom 2025. godine. O njoj su pisali domaći i strani mediji, pokretane su inicijative za istrage i vođene političke rasprave. Dakle, nije reč o temi koja je izmišljena preko noći.
Ali postoji velika razlika između toga da neka tema postoji i toga da postane dominantna tema u javnosti.
U političkom marketingu često nije potrebno izmisliti novu temu. Dovoljno je pojačati postojeću. Dovoljno je da mediji, političari i različiti centri moći određenu priču stave u prvi plan, dok druge teme polako nestaju sa naslovnih strana.
Upravo zato nije neosnovano postaviti pitanje da li je intenziviranje priče o zvučnom topu doprinelo da slučaj Veselina Milića bude gurnut u drugi plan.
Ne treba zaboraviti da je Milićev slučaj potencijalno mnogo opasniji za vlast od većine dnevno-političkih sukoba. On otvara pitanja o radu policije tokom prethodnih godina, o odgovornosti ljudi na najvišim pozicijama i o tome kako su funkcionisali pojedini delovi sistema. Takva pitanja imaju potencijal da proizvedu dugoročne političke posledice.
Zbog toga nije teško razumeti zašto bi mnogima odgovaralo da se o toj temi govori što manje. To, naravno, nije dokaz da je neko organizovao spin. Ali jeste dovoljno da se postavi pitanje kome koristi činjenica da se danas o slučaju Milića govori znatno manje nego u trenutku hapšenja.
Još jedna stvar zaslužuje pažnju. U Srbiji se već godinama ponavlja isti obrazac. Kada se pojavi velika afera, vrlo brzo je smeni neka nova tema. Zatim slede nova prepucavanja, novi sukobi i nove naslovne strane. Na kraju građani ostaju bez odgovora na pitanja koja su u početku delovala kao presudna.
Zato možda nije najvažnije utvrditi da li je priča o zvučnom topu bila planski iskorišćena za skretanje pažnje. Mnogo važnije je da javnost ne dozvoli da slučaj Veselina Milića nestane iz fokusa bez jasnih odgovora.
Gde je istraga danas?
Da li postoje novi osumnjičeni?
Da li se ispituje komandna odgovornost?
Ko je znao šta i kada?
Da li će javnost saznati punu istinu ili će i ova afera završiti u fioci zaboravljenih političkih skandala?
To su pitanja koja ne smeju biti potisnuta bez obzira na to koliko drugih tema u međuvremenu zauzelo naslovne strane.
Možda nikada nećemo dobiti dokaz da je priča o zvučnom topu korišćena kao dimna zavesa. Ali ostaje činjenica da je baš u trenutku kada su se otvorila ozbiljna pitanja o odgovornosti jednog od najmoćnijih ljudi srpske policije fokus javnosti počeo da se preusmerava na druge teme.
A kada se u Srbiji previše brzo zaboravi velika afera, iskustvo nas uči da je često korisnije pitati šta je sklonjeno iz centra pažnje nego šta je tog dana dospelo na naslovne strane.
Leave a Reply