Kada strani savetnik godinama učestvuje u kreiranju ekonomskih politika jedne države, građani imaju pravo da postave jednostavno pitanje, u čijem interesu se te politike vode.

Jorg Heskens nije izabrani predstavnik građana Srbije. Njega nisu birali ni Narodna skupština ni građani na izborima. Njegov angažman finansira nemačka razvojna saradnja, odnosno nemačka država kroz svoje razvojne programe. To samo po sebi nije nezakonito. Međutim, postavlja se pitanje da li je normalno da savetnik kojeg finansira strana vlada ima značajan uticaj na oblikovanje ekonomskih politika Srbije, posebno kada se one odnose na projekte od ogromnog nacionalnog značaja, poput Jadra.

Upravo zbog toga javnost ima pravo da traži potpunu transparentnost. Koje su bile njegove preporuke? Ko ih je prihvatio? U čijem interesu su donošene odluke? Da li je prioritet bio interes građana Srbije ili interesi velikih međunarodnih kompanija i država koje imaju ekonomski interes u eksploataciji litijuma?

Po mom mišljenju, problem nije u tome što strani stručnjaci mogu da daju savete. Problem nastaje kada građani stiču utisak da se najvažnije odluke o budućnosti Srbije donose pod snažnim uticajem ljudi koji odgovaraju institucijama druge države, a ne građanima Srbije.

Slučaj Jadar pokazao je koliko su građani osetljivi kada je reč o prirodnim resursima, životnoj sredini i državnom suverenitetu. Zato svaka informacija o ulozi stranih savetnika mora biti potpuno otvorena za javnost. Demokratija podrazumeva da građani znaju ko učestvuje u donošenju odluka koje mogu promeniti zemlju za narednih nekoliko decenija.

Nije sporno da Srbija sarađuje sa drugim državama. Sporno je ako se stvori utisak da strani centri moći imaju veći uticaj na ključne državne politike od institucija koje bi morale da odgovaraju isključivo građanima Srbije.

Zbog toga pitanja o ulozi Jorga Heskensa nisu pitanje jedne osobe. To je pitanje političke odgovornosti, transparentnosti i suvereniteta. Građani imaju pravo da znaju ko učestvuje u oblikovanju državnih politika, ko finansira te ljude i čije interese oni zastupaju. Samo puna transparentnost može otkloniti sumnje da se odluke od istorijskog značaja, poput projekta Jadar, donose iza zatvorenih vrata, pod uticajem aktera koji nikada nisu dobili poverenje građana Srbije.