Dok se u javnosti svakodnevno raspravlja o politici, ekonomiji i brojnim društvenim problemima, jedna od najvećih promena našeg vremena odvija se gotovo neprimetno.

Evropa se zagreva brže od bilo kog drugog naseljenog kontinenta na svetu. Temperature na evropskom kontinentu rastu više nego dvostruko brže od globalnog proseka, a naučnici upozoravaju da su posledice koje danas osećamo tek uvod u ono što nas očekuje u narednim decenijama.

Srbija se nalazi u regionu jugoistočne Evrope, području koje se smatra jednom od najugroženijih tačaka kontinenta kada su klimatske promene u pitanju. Ono što je nekada predstavljalo izuzetak, danas postaje pravilo. Sve češće beležimo rekordno visoke temperature, duge sušne periode, šumske požare, ali i snažne oluje, grad, orkanske udare vetra i bujične poplave.

Prosečna temperatura u Srbiji već je značajno viša nego pre samo nekoliko decenija. Međutim, mnogo veći problem od samog proseka predstavljaju klimatski ekstremi. Toplotni talasi postaju duži, intenzivniji i učestaliji. Dani sa temperaturama iznad 35 stepeni postaju sve češća pojava, dok temperature iznad 40 stepeni više ne predstavljaju nezamisliv scenario.

Posebno su ugroženi gradovi. Velike urbane sredine, poput Beograda, tokom leta postaju svojevrsna toplotna ostrva. Beton, asfalt, saobraćaj i nedostatak zelenih površina dodatno povećavaju temperaturu. Sve češće se javljaju tropske noći tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 stepeni, što ozbiljno utiče na zdravlje stanovništva, naročito starijih osoba, dece i hroničnih bolesnika.

Posledice će biti vidljive i u poljoprivredi. Suše će biti češće, zemljište će gubiti vlagu, a prinosi pojedinih kultura mogli bi da opadaju. Istovremeno, očekuje se širenje štetočina i biljnih bolesti koje uspevaju u toplijim klimatskim uslovima. Sve to može dovesti do rasta troškova proizvodnje hrane i dodatnog pritiska na domaću poljoprivredu.

Naučne projekcije za narednih 20 do 30 godina upozoravaju da bi Srbija mogla da se suoči sa klimom koja će biti značajno drugačija od one na koju smo navikli. Očekuje se veći broj dana sa ekstremnim vrućinama, češće i duže suše, veći rizik od šumskih požara i sve veći pritisak na poljoprivredu, energetiku i zdravstveni sistem.

Istovremeno, toplija atmosfera može da zadrži više vlage. To znači da će padavine, kada se dogode, često biti mnogo intenzivnije. Umesto ravnomerno raspoređene kiše, sve češće ćemo imati kratkotrajne, ali veoma jake pljuskove koji izazivaju bujične poplave, klizišta i veliku materijalnu štetu. Drugim rečima, Srbija bi mogla da se suočava sa dva problema istovremeno, sa jedne strane sa dugim sušama, a sa druge sa razornim poplavama.

Klimatske promene više nisu tema budućnosti. One se dešavaju upravo sada. Pitanje više nije da li će uticati na naše živote, već koliko brzo ćemo uspeti da se prilagodimo promenama koje dolaze.

Zbog toga očuvanje prirodnih resursa postaje jedno od najvažnijih pitanja za budućnost Srbije. Posebno mesto među njima zauzima voda. U uslovima sve češćih suša, promenjenog režima padavina i rastućih potreba stanovništva, zaštita izvorišta, reka, jezera i podzemnih voda mora postati strateški interes države.

Zato inicijativa da voda bude zaštićena i Ustavom Republike Srbije nije samo ekološko pitanje. To je pitanje dugoročne bezbednosti, zdravlja, poljoprivrede i opstanka budućih generacija. U svetu koji se ubrzano zagreva, voda postaje jedan od najvažnijih resursa koje imamo i zato mora ostati javno dobro dostupno svim građanima.

Jer dok temperature rastu, a klimatski ekstremi postaju sve češći, borba za očuvanje vode postaje borba za budućnost Srbije.