Voda je jedini resurs bez kojeg nema života. Bez vode nema hrane, nema poljoprivrede, nema zdravlja, nema razvoja i nema budućnosti. Upravo zato pitanje zaštite vode prevazilazi politiku i postaje pitanje opstanka jednog društva.
U vremenu kada stručnjaci širom sveta upozoravaju da će čista pijaća voda biti jedan od najvrednijih resursa 21. veka, u Srbiji je pokrenuta inicijativa da voda postane ustavna kategorija i dobije najviši nivo zaštite koji jedna država može da obezbedi.
Inicijativa Ekološkog ustanka
Inicijativu da voda postane ustavna kategorija pokrenuo je Ekološki ustanak, predvođen Aleksandrom Jovanovićem Ćutom.
Ideja je jednostavna, ali dalekosežna: voda mora biti zaštićena Ustavom kako nijedna sadašnja ili buduća vlast ne bi mogla da odlučuje o ovom resursu isključivo prema dnevnim političkim ili ekonomskim interesima.
Iz Ekološkog ustanka poručuju da voda ne sme biti posmatrana kao obična roba, već kao opšte dobro od kojeg zavisi život svakog građanina Srbije.
Šta znači da voda bude u Ustavu?
Ustav je najviši pravni akt države.
Svi zakoni, uredbe i odluke moraju biti usklađeni sa njim. Kada se određeno pravo ili resurs zaštite Ustavom, njihova zaštita postaje mnogo snažnija i dugoročnija.
Ako bi voda bila definisana kao dobro od opšteg interesa i resurs pod posebnom zaštitom države, svaka buduća vlast imala bi ustavnu obavezu da je čuva u interesu građana i budućih generacija.
To znači da zaštita vode više ne bi zavisila od toga ko je trenutno na vlasti.
Zašto je to važno baš sada?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od dve milijarde ljudi širom sveta nema siguran pristup pijaćoj vodi.
Klimatske promene, sve češće suše, rast stanovništva i zagađenje dodatno povećavaju pritisak na vodne resurse.
Mnogi stručnjaci smatraju da će upravo voda biti jedno od ključnih geopolitičkih pitanja ovog veka.
Dok su prošli vekovi bili obeleženi borbom za teritorije, naftu i energente, budućnost bi mogla biti obeležena borbom za izvore čiste vode.
U takvim okolnostima Srbija ima obavezu da sačuva svoje vodne resurse za generacije koje dolaze.
Šta građani Srbije dobijaju?
Veću zaštitu izvorišta pijaće vode
Izvorišta iz kojih se snabdevaju gradovi i opštine dobila bi dodatnu zaštitu.
Svaka aktivnost koja bi mogla da ugrozi kvalitet vode bila bi pod mnogo strožom kontrolom.
Veću zaštitu reka, jezera i podzemnih voda
Reke, jezera i podzemne vode predstavljaju prirodno bogatstvo cele zemlje.
Njihova zaštita postala bi pitanje od najvišeg državnog značaja.
Dugoročnu sigurnost vodosnabdevanja
Pristup čistoj vodi postao bi pitanje koje nijedna vlast ne bi mogla olako da ugrozi.
Građani bi imali veću sigurnost da će strateške rezerve vode ostati sačuvane.
Jači pravni osnov za zaštitu životne sredine
Građani, stručna javnost i institucije imali bi snažniji pravni osnov za zaštitu voda od zagađenja i neodgovornog upravljanja.
Veću odgovornost države
Država bi imala jasnu ustavnu obavezu da štiti kvalitet i dostupnost vode, a ne samo da reaguje kada problem već nastane.
Šta to znači za poljoprivredu?
Srbija je zemlja čiji značajan deo privrede počiva na poljoprivredi.
Bez kvalitetne vode nema uspešne proizvodnje hrane.
Poslednjih godina sve češće suše pokazuju koliko je važno očuvati vodne resurse i razvijati sisteme za navodnjavanje.
Zaštita vode znači veću sigurnost za domaće proizvođače hrane i veću prehrambenu stabilnost države.
Šta to znači za zdravlje ljudi?
Kvalitet vode direktno utiče na zdravlje stanovništva.
Zagađene reke, izvori i podzemne vode mogu imati ozbiljne posledice po javno zdravlje.
Zaštita vode zato nije samo zaštita prirode.
To je zaštita zdravlja svake porodice u Srbiji.
Iskustva drugih država
Srbija ne bi bila prva država koja je odlučila da vodi pruži najviši nivo zaštite.
Najpoznatiji primer je Slovenija, koja je 2016. godine pravo na pijaću vodu unela u svoj Ustav.
Tom odlukom voda je definisana kao javno dobro kojim država upravlja u korist građana.
Ovaj primer često se navodi kao jedan od modela za dugoročnu zaštitu vodnih resursa.
Pitanje budućih generacija
Kada se jednom izgubi izvor pijaće vode ili ozbiljno zagade podzemne vode, posledice mogu trajati decenijama.
Neke štete su praktično nepovratne.
Zbog toga zaštita vode nije pitanje jednog mandata, jedne vlade ili jedne političke opcije.
To je pitanje odgovornosti prema budućim generacijama.
Nafta može da se zameni drugim izvorima energije. Mnoge sirovine mogu da se uvezu. Ali bez vode nema života.
Zato inicijativa koju je pokrenuo Ekološki ustanak nije samo ekološki predlog. Ona predstavlja pokušaj da se najvažniji resurs Srbije trajno zaštiti od kratkoročnih interesa i sačuva za budućnost.
Pitanje nije da li je voda važna. Pitanje je da li smo spremni da ono bez čega nema života zaštitimo na najvišem mogućem nivou. Ako je odgovor potvrdan, onda zaštita vode u Ustavu predstavlja ulaganje u bezbednost, zdravlje i budućnost Srbije.
Leave a Reply