Na području Stare planine, u okolini sela Brebevnica, posečeno je oko 250 hektara šume radi izgradnje velike solarne elektrane.
Istovremeno se u javnosti sve češće govori o planovima za izgradnju velikog data centra u blizini Smilovskog polja, kod Dimitrovgrada.
Iako nadležni još nisu objavili sve detalje projekta, brojne okolnosti ukazuju na to da bi ogromna količina električne energije proizvedena u ovoj solarnoj elektrani mogla biti namenjena napajanju budućeg data centra. Ukoliko se to pokaže tačnim, Srbija bi mogla dobiti jedan od najvećih infrastrukturnih projekata ovog tipa u regionu, ali po cenu trajnog narušavanja jednog od najvrednijih prirodnih područja naše zemlje.
Šta je data centar?
Data centar je veliki objekat ispunjen hiljadama serverskih računara koji rade neprekidno, dvadeset četiri časa dnevno. U njima se obrađuju podaci za cloud servise, sisteme veštačke inteligencije, bankarstvo, telekomunikacije, internet platforme i brojne druge digitalne usluge.
Za razliku od fabrike koja proizvodi robu, data centar proizvodi računarsku snagu. Međutim, upravo zbog toga predstavlja jednog od najvećih potrošača električne energije i vode.
Ogromna potrošnja električne energije
Savremeni AI data centri troše količine električne energije koje se mere desetinama, pa čak i stotinama megavata. Njihova godišnja potrošnja može biti uporediva sa potrošnjom čitavih gradova. To podrazumeva izgradnju novih trafostanica i dalekovoda, dodatno opterećenje elektroenergetskog sistema Srbije, potrebu za novim proizvodnim kapacitetima i, ukoliko se energija proizvodi iz uglja, povećanje emisije ugljen-dioksida i drugih zagađujućih materija.
Nije slučajno što se uz ovakve projekte gotovo uvek planiraju i veliki energetski objekti koji će obezbediti njihovo stabilno snabdevanje električnom energijom.
Potrošnja vode
Hiljade servera proizvode ogromne količine toplote. Da bi mogli da rade bez prekida, neophodno je njihovo neprestano hlađenje. U zavisnosti od tehnologije koja se koristi, veliki data centri mogu trošiti ogromne količine vode ili električne energije za rashladne sisteme. To predstavlja dodatni pritisak na lokalne vodne resurse, naročito u područjima koja su već suočena sa sušama i posledicama klimatskih promena.
Cena koju plaća priroda
Već danas je zbog izgradnje solarne elektrane posečeno oko 250 hektara šume. Bez obzira na to da li će se zvanično potvrditi da je njena osnovna namena snabdevanje budućeg data centra, posledice po prirodu već postoje.
Nestaju šumski ekosistemi koji su nastajali decenijama. Uništavaju se staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Smanjuje se sposobnost zemljišta da zadržava vodu, povećava rizik od erozije i bujičnih poplava, smanjuje prirodna sposobnost vezivanja ugljen-dioksida i menja mikroklima čitavog područja. Šuma koja je jednom posečena ne može biti vraćena u stanje u kojem je bila.
Šta dobija, a šta gubi lokalna zajednica?
To je pitanje na koje građani imaju pravo da dobiju jasan odgovor.
Lokalna zajednica ostaje bez dela svoje šume, bez prirodnog bogatstva koje pripada svim građanima i bez prostora koji predstavlja osnov za razvoj održivog turizma, stočarstva i drugih tradicionalnih delatnosti. Gubi se biodiverzitet, narušava izgled Stare planine i povećava pritisak na prirodne resurse.
Sa druge strane, data centri nakon završetka izgradnje zapošljavaju relativno mali broj ljudi u odnosu na površinu koju zauzimaju i količinu energije koju troše. Najveću ekonomsku korist ostvaruje investitor, dok lokalna zajednica ostaje sa trajno izmenjenim prostorom, izgubljenim šumama, povećanim pritiskom na vodne resurse i infrastrukturom koja prvenstveno služi potrebama samog projekta.
Zbog toga građani imaju pravo da znaju kolika će biti stvarna potrošnja električne energije, koliko će vode biti potrebno za hlađenje servera, kolika površina će biti trajno zauzeta, koliko će još šume biti posečeno, kakav će biti uticaj na biljni i životinjski svet i da li postoji nezavisna Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
Tehnološki razvoj jeste važan, ali ne sme biti izgovor za trajno uništavanje prirode. Ako je cena jednog data centra nestanak šuma, ogromna potrošnja energije i vode i nepovratna promena jednog od najvrednijih prirodnih područja Srbije, onda javnost ima pravo da traži potpune i transparentne odgovore pre nego što bude kasno.
Leave a Reply