Nacrt novog Zakona o dobrobiti životinja predstavlja pokušaj da se postojeći propisi u Srbiji unaprede i usklade sa standardima Evropske unije.

U njemu se nalaze brojna rešenja koja mogu doprineti boljoj zaštiti životinja, poput strožih pravila za transport, unapređenja uslova u klanicama, većeg nadzora nad ogledima na životinjama i jasnijeg definisanja obaveza onih koji o životinjama brinu.

Međutim, upravo deo zakona koji se odnosi na napuštene pse i mačke izazvao je najveću zabrinutost stručne javnosti, veterinara i organizacija za zaštitu životinja. Mnogi smatraju da pojedine odredbe nisu dovoljno precizne i da ostavljaju prostor za različita tumačenja, što može dovesti do ozbiljnih posledica u praksi.

Jedna od najvećih bojazni jeste mogućnost da eutanazija postane češće primenjivana mera u prihvatilištima, umesto da bude krajnje i izuzetno rešenje, rezervisano isključivo za neizlečivo bolesne životinje ili slučajeve kada je to jedini način da se spreči njihova dalja patnja. Organizacije za zaštitu životinja upozoravaju da neprecizne formulacije mogu otvoriti prostor za zloupotrebe i omogućiti lokalnim samoupravama da problem napuštenih pasa rešavaju uklanjanjem životinja, umesto sistemskim merama.

Iskustva brojnih evropskih država pokazuju da se problem napuštenih životinja ne rešava usmrćivanjem, već odgovornim vlasništvom, obaveznom identifikacijom i mikročipovanjem, sterilizacijom, kontrolisanim razmnožavanjem, kažnjavanjem neodgovornih vlasnika i intenzivnim programima udomljavanja. Takav pristup dugoročno smanjuje broj napuštenih životinja i istovremeno čuva njihovu dobrobit.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da nacrt ne daje dovoljno jasne mehanizme kontrole rada prihvatilišta niti precizno definiše odgovornost lokalnih samouprava za sprovođenje preventivnih mera. Bez efikasnog nadzora postoji rizik da zakon neće biti jednako primenjivan u svim delovima Srbije, što može dovesti do različite prakse i neujednačene zaštite životinja.

Poseban problem predstavlja i to što se fokus može prebaciti na posledice, umesto na uzroke. Napuštene životinje nisu nastale same od sebe. Njihov broj raste zbog neodgovornog vlasništva, nekontrolisanog razmnožavanja, napuštanja kućnih ljubimaca i nedovoljnog sprovođenja postojećih propisa. Bez rešavanja ovih uzroka nijedan zakon neće dati trajne rezultate.

Zbog toga brojna udruženja traže da konačan tekst zakona bude precizniji, da se jasno ograniči mogućnost eutanazije, uvede obavezna sterilizacija u određenim slučajevima, ojača kontrola prihvatilišta, obezbedi transparentnost njihovog rada i propišu strože kazne za napuštanje i zlostavljanje životinja.

Dobrobit životinja ne može biti samo zakonska obaveza već pokazatelj odgovornosti jednog društva. Srbija ima priliku da donese moderan zakon koji će štititi i ljude i životinje, ali samo ukoliko njegove odredbe budu jasne, nedvosmislene i usmerene na prevenciju, a ne na uklanjanje posledica problema.