Većina ljudi veruje da je plastika problem tek kada je vidi kako pluta rekom ili morem. Međutim, mnogo veći problem krije se u česticama koje su toliko sitne da ih ne možemo videti golim okom. Reč je o mikroplastici.
Mikroplastika predstavlja plastične čestice manje od pet milimetara. Još sitnije čestice nazivaju se nanoplastika. One nastaju raspadanjem plastičnih flaša, kesa, ambalaže, automobilskih guma, sintetičke odeće i brojnih drugih proizvoda koje svakodnevno koristimo.
Danas se mikroplastika nalazi gotovo svuda. U vodi koju pijemo, hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo, pa čak i u kiši koja pada na planinske vrhove i udaljena ostrva.
Kako mikroplastika dospeva u naše telo
Svakoga dana u organizam unosimo mikroplastiku na tri načina.
Prvi je hranom. Ribe, školjke, so, med, voće i povrće mogu sadržati sitne plastične čestice koje su dospele u zemljište ili vodu.
Drugi je pijaća voda. Mikroplastika je pronađena i u flaširanoj i u vodi iz vodovoda. Količina varira od mesta do mesta, ali nijedan izvor nije potpuno pošteđen.
Treći je vazduh. U zatvorenim prostorijama udišemo vlakna koja se oslobađaju iz tepiha, zavesa, sintetičke odeće i nameštaja. Poseban izvor zagađenja predstavljaju habanje automobilskih guma i kočnica.
Šta nauka danas zna
Naučnici su poslednjih godina pronašli mikroplastiku na mestima gde se ranije nije ni pretpostavljalo da može postojati.
Otkrivena je u ljudskoj krvi.
Pronađena je u plućima.
Registrovana je u jetri.
Otkrivena je u posteljici trudnica, što znači da može dospeti do bebe tokom trudnoće.
Pronađena je čak i u ljudskom mozgu, mada naučnici još istražuju koliko često se to dešava i kakve dugoročne posledice može imati.
Važno je naglasiti da samo prisustvo mikroplastike ne znači automatski da izaziva bolest. Međutim, njeno prisustvo u organima pokazuje da čestice mogu proći prirodne zaštitne barijere organizma, zbog čega su potrebna dalja istraživanja.
Zašto stručnjaci smatraju da postoji razlog za oprez
Najveća opasnost nije samo plastika.
Problem predstavljaju i hemikalije koje se koriste tokom njene proizvodnje. Među njima su bisfenoli, ftalati i brojni drugi aditivi koji mogu uticati na rad hormona ili izazvati upalne procese.
Pored toga, mikroplastika može na svojoj površini nositi bakterije, viruse, teške metale i druge zagađujuće materije iz okoline, pa u organizam ne unosi samo plastiku već i druge štetne supstance.
Laboratorijska istraživanja pokazuju da pojedine vrste mikroplastike mogu izazvati zapaljenje ćelija, oksidativni stres i oštećenje tkiva. Kod ljudi se još uvek istražuje koliki je stvarni uticaj dugotrajne izloženosti.
Ko je posebno ugrožen
Najveći razlog za oprez postoji kod male dece.
Bebe često stavljaju predmete u usta, puze po podovima na kojima se skupljaju čestice prašine i imaju organizam koji se još razvija.
Trudnice su druga važna grupa jer su istraživanja pokazala da mikroplastika može biti prisutna u posteljici.
Posebnu pažnju treba obratiti i na osobe koje rade u industrijama gde nastaje velika količina plastične prašine ili sintetičkih vlakana.
Možemo li potpuno izbeći mikroplastiku
Nažalost, ne možemo.
Ali možemo značajno smanjiti izloženost.
Koristite staklene ili metalne flaše kada je moguće.
Ne zagrevajte hranu u plastičnim posudama, naročito u mikrotalasnoj pećnici, osim ako su za to izričito namenjene.
Redovno provetravajte prostorije i uklanjajte prašinu vlažnom krpom.
Birajte odeću od prirodnih materijala kada je to praktično.
Smanjite upotrebu jednokratne plastike.
Problem koji više nije samo ekološki
Godinama smo plastiku posmatrali kao problem reka, mora i šuma.
Danas znamo da je ona postala i pitanje javnog zdravlja.
Iako nauka još nema odgovore na sva pitanja, dovoljno je dokaza da mikroplastika zaslužuje ozbiljnu pažnju. Čestice koje ne možemo videti pronađene su u ljudskom telu, a njihovi dugoročni efekti tek se istražuju.
Zbog toga je smanjenje plastičnog otpada mnogo više od zaštite prirode. To je ulaganje u zdravlje sadašnjih i budućih generacija.
Na kraju, možda je najvažnija činjenica upravo ova. Ne možemo izbaciti svu mikroplastiku iz svog života, ali možemo smanjiti njeno stvaranje i sopstvenu izloženost. Svaka plastična kesa koju ne upotrebimo, svaka flaša koju zamenimo staklenom i svaki komad otpada koji pravilno odložimo predstavljaju mali korak ka zdravijoj životnoj sredini i zdravijem društvu.
Leave a Reply