Ako je tačno da su se beogradski studenti u blokadi ogradili od sutrašnjeg protesta u Novom Sadu, smatram da je to pogrešan potez.

Mesecima su građani Srbije pokazivali solidarnost bez obzira na to da li se protest održava u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu ili nekom manjem mestu. Niko nije pitao čiji je protest, već za šta se ljudi bore. Upravo u tome je bila snaga studentskog pokreta – u zajedništvu.

Zato ne razumem potrebu da se danas pravi distanca među ljudima koji dele iste vrednosti i iste ciljeve. Podrška ne znači preuzimanje organizacije, niti gubitak autonomije. Podrška znači pokazati da niko nije sam.

Vlast najviše dobija onda kada se ljudi dele, kada svako ostane zatvoren u svoj grad, svoju grupu i svoju priču. Tada nestaje osećaj zajedničke borbe koji je mesecima okupljao građane širom Srbije.

Ne radi se to tako, deco.

Ako ste nas naučili da je solidarnost važna, onda ona mora da važi za sve i svuda. Danas za Novi Sad, sutra za Kraljevo, prekosutra za Beograd. U suprotnom, rizikujemo da izgubimo upravo ono što je ovaj pokret činilo posebnim.

Ovo nije kritika borbe koju vodite, već zabrinutost da se ne izgubi ono najvrednije što ste uspeli da stvorite – osećaj da smo, uprkos svim razlikama, na istoj strani. Jer kada se zajedništvo zameni podelama, oni protiv kojih se borimo mogu samo zadovoljno da trljaju ruke.

To je moj lični stav.