Godinama je politička moć u Srbiji počivala na uverenju da se građani plaše vlasti. Plašili su se gubitka posla, političkih pritisaka, medijskih kampanja, inspekcija, partijskih struktura i osećaja da je sistem jači od pojedinca.
Međutim, istorija pokazuje da svaki politički sistem ima trenutak kada strah promeni stranu.
Taj trenutak ne dolazi preko noći. Ne vidi se u jednom protestu, jednom govoru ili jednoj aferi. On dolazi postepeno, kada sve veći broj ljudi zaključi da više nema šta da izgubi, a da ima mnogo razloga da traži promene.
Poslednjih meseci Srbija svedoči rastu političkih tenzija, protestima, blokadama, studentskom organizovanju i sve većem nezadovoljstvu dela javnosti. Istovremeno, sve češće se govori o privođenjima građana, informativnim razgovorima i pritiscima na one koji javno kritikuju vlast.
U takvim okolnostima postavlja se pitanje da li su takvi potezi pokazatelj snage ili nesigurnosti.
Vlasti koje su sigurne u svoju podršku obično nastoje da kritike pobijaju argumentima. Kada politički odgovor postane bezbednosni odgovor, javnost često počinje da se pita šta je pravi razlog takvog pristupa.
Istorija je puna primera u kojima su vlasti verovale da će kontrolom nezadovoljstva uspeti da sačuvaju političku stabilnost. U mnogim slučajevima dogodilo se upravo suprotno. Što je pritisak bio veći, to je raslo uverenje građana da problemi koje vide nisu privremeni, već sistemski.
Najveća greška svake vlasti jeste kada počne da veruje da se poverenje može zameniti kontrolom.
Poverenje se ne dobija naredbama.
Poverenje se ne dobija propagandom.
Poverenje se ne dobija pritiscima.
Poverenje se dobija rezultatima, odgovornošću i spremnošću da se odgovori na pitanja građana.
Kada toga nema, svaka nova kontroverza postaje veća od prethodne. Svaka nova afera ostaje da lebdi nad institucijama. Svaki pokušaj da se kritika ućutka proizvodi još veću pažnju javnosti.
Upravo zato mnogi politički analitičari smatraju da ključni problem svake vlasti nije opozicija, niti pojedinačni protesti. Ključni problem nastaje kada građani počnu da gube strah.
Jer tada dolazi trenutak kada strah promeni stranu.
Tada građani više ne razmišljaju šta mogu da izgube ako govore.
Tada vlast počinje da razmišlja šta može da izgubi ako građani nastave da govore.
To je trenutak koji je kroz istoriju označavao početak velikih političkih promena u mnogim državama sveta.
Da li se Srbija danas nalazi u takvom trenutku, pokazaće vreme.
Ali jedno je sigurno.
Nijedna vlast ne postaje nervozna zbog onih koji ćute.
Nijedna vlast ne troši energiju na ljude koje ne doživljava kao politički faktor.
I nijedna vlast ne može dugoročno da vlada samo na osnovu moći, ukoliko istovremeno gubi poverenje građana.
Zato je možda najvažnije pitanje današnje Srbije jednostavno.
Da li se građani još uvek plaše vlasti ili je vlast počela da se plaši građana?
Od odgovora na to pitanje često zavisi i odgovor na mnogo veće pitanje, koliko je jedna vlast zaista stabilna i koliko dugo može da ostane takva.
Leave a Reply