Kažu da će oko mitinga nicati ograde visoke dva metra. Zvanično zbog bezbednosti. A meni se nameće drugo pitanje. Da li se čuva skup ili se čuva publika od ideje da ode kući pre nego što predstava završi?

Nije to pitanje bez razloga. Sećamo se Pančeva, kada su pojedini učesnici tvrdili da nisu mogli slobodno da napuste skup, a slične tvrdnje pojavljivale su se i nakon drugih mitinga.

Sutra nas čeka 36 stepeni. Na asfaltu više od 50. Idealni uslovi da se pokaže ljubav prema vođi. Ili prema dnevnici.

Ne krijem, nije mi žao onih koji su odavno odlučili da obraz ima cenu. Nekome je to sendvič, nekome dve ili tri hiljade dinara, nekome obećana funkcija, zaposlenje ili privilegija. Svako ima svoju tarifu.

Žao mi je samo onih koji dolaze jer su ucenjeni. Majke bolesnog deteta. Ljudi koji strepe za posao. Korisnika socijalne pomoći kojima je neko stavio do znanja da pomoć može da nestane. Njih ne osuđujem. Oni nisu deo predstave svojom voljom.

A ostali… To je već pravo životinjsko carstvo. Dresirani aplauzeri. Što brže tapšeš, veća je šansa da dobiješ poslasticu. U prirodi je to sasvim normalno. Životinje se dresiraju nagradom. Razlika je samo što ovde nagrada nije kocka šećera, već funkcija, tender, radno mesto ili koverta.

Biće tu predsednika opština, direktora, načelnika, šefova, šefčića, partijskih ćata i svih onih koji veoma dobro znaju da bez partijske knjižice ne bi mogli uspešno da vode ni skup stanara, a kamoli ozbiljne institucije. Njihova najveća kvalifikacija nije znanje. Njihova najveća kvalifikacija je poslušnost.

I tako će se sutra okupiti celo životinjsko carstvo. Jedni će rikati od oduševljenja, drugi će klimati glavom, treći će mahati zastavicama, četvrti će gledati na sat i čekati dozvolu da krenu kući.

Ako su ograde zaista tu samo zbog bezbednosti, tim bolje. Ali ako služe da neko ne pobegne pre kraja predstave, onda to više nije politički skup. To je cirkus u kome su i publika i izvođači u istom kavezu.

Nušić bi, verujem, samo dopisao jednu rečenicu.

“Nekada su ljudi išli u zoološki vrt da gledaju životinje. Danas životinje dobrovoljno odlaze u politički kavez da gledaju jednog čoveka.”