Očigledno je da je vlast krenula u ozbiljnu političku ofanzivu zasnovanu na podmetanjima, spinovanju i, kako stvari trenutno izgledaju, sve češćim hapšenjima i pokretanjem sudskih postupaka protiv ljudi kojima je zajedničko to što javno iskazuju nezadovoljstvo stanjem u državi.

Istovremeno, retorika koja dolazi sa najviših državnih adresa postaje sve agresivnija, a optužbe koje se izgovaraju bez pravosnažnih presuda sve više liče na pokušaj stvaranja atmosfere unutrašnjeg neprijatelja.

Ne tvrdim da je svako protiv koga se vodi postupak nevin. To treba da utvrde nezavisni sudovi. Međutim, kada političari unapred presuđuju, kada mediji bliski vlasti vode kampanje protiv pojedinaca, a hapšenja se predstavljaju kao politički spektakl, onda je sasvim legitimno postaviti pitanje da li prisustvujemo sprovođenju zakona ili pokušaju zastrašivanja svih koji se usude da misle drugačije.

Posebno zabrinjava činjenica da se takva atmosfera stvara upravo u trenutku kada istraživanja javnog mnjenja pokazuju rast nezadovoljstva građana, kada studenti mesecima uspevaju da mobilišu veliki broj ljudi i kada vlast više ne deluje onoliko politički nedodirljivo koliko je izgledala prethodnih godina. Umesto odgovora na probleme građana, svedočimo sve učestalijim pričama o državnim neprijateljima, izdajnicima, stranim plaćenicima, teroristima i navodnim zaverama protiv Srbije.

Takva retorika nije slučajna. Ona ima jasan cilj – da podeli društvo. Da građane pretvori u međusobne protivnike. Da svako ko kritikuje vlast bude proglašen neprijateljem države. Da se politička borba ne vodi argumentima, već etiketama.

Najopasnija posledica takve politike nisu pojedinačna hapšenja. Najopasnija posledica je stvaranje atmosfere u kojoj građani počinju da gledaju jedni na druge kao na neprijatelje. To je put koji nijednom društvu nije doneo ništa dobro. Država nije jedna partija. Država nisu jedan čovek i jedna politika. Država su svi njeni građani, bez obzira na to kako glasaju i šta misle.

Zato je krajnje vreme da se prestane sa retorikom koja podstiče podele i sukobe. Srbiji danas nije potrebno više mržnje, više straha i više političkih progona. Potrebno joj je više dijaloga, više odgovornosti i više institucija koje rade svoj posao nezavisno od dnevne politike.

Posebnu odgovornost u svemu tome ima i Radio-televizija Srbije. Javni servis ne sme da bude propagandno sredstvo bilo koje vlasti. Građani ga finansiraju upravo zato da ne bi bio ono što su partijski mediji. Njegov zadatak je da postavlja pitanja svima koji su na vlasti, da otvara prostor za različita mišljenja i da služi javnom interesu. Kada javni servis odustane od te uloge, tada odustaje od jednog od osnovnih razloga svog postojanja.

Demokratija ne podrazumeva da vlast voli kritiku. Demokratija podrazumeva da vlast trpi kritiku, odgovara na pitanja i prihvata političku utakmicu bez zastrašivanja protivnika. Ako se umesto toga bira put etiketiranja, hapšenja, medijskih kampanja i stvaranja unutrašnjih neprijatelja, onda se ne brani država. Naprotiv, tada se slabe upravo oni demokratski temelji na kojima bi svaka ozbiljna država trebalo da počiva.

Zbog toga danas nije najvažnije da li se slažemo sa svakim studentom, profesorom, aktivistom ili opozicionim političarem. Najvažnije je da branimo pravo svakog građanina da slobodno misli, govori i politički deluje bez straha da će zbog toga biti proglašen neprijateljem sopstvene zemlje.

Ovaj tekst predstavlja lični stav autora.