Podstaknut jednim komentarom ispod posta, a i činjenicom da trenutno sedim bez struje
rešio sam da napišem nekoliko redova o nečemu što smo doživljavali godinama, a doživljavamo i danas.
Neverovatno je sa kojom lakoćom se u ovoj zemlji ljudima lepe etikete. Bez dokaza, bez logike, bez potrebe da se bilo šta proveri. Dovoljno je da neko nešto kaže i kreće lavina.
Kada smo branili reke, pričali su da Ćuta hoće da gradi mini hidroelektrane. Čovek koji je godinama bio na prvoj liniji odbrane reka od onih koji su zaista hteli da uguraju cevi u svaku planinsku reku i unovče sve što teče i sve što živi. Ali nije bilo važno šta je istina. Važno je bilo da se etiketa zalepi. Epilog, većina reka odbranjena.
Kada smo prikupljali sredstva za borbu, pričali su da smo se obogatili. Na donacijama od kojih su plaćani promotivni materijali, bine, razglas, gorivo, organizacija skupova, pomoć selu Topli Do koje je bilo simbol otpora. Sve transparentno objavljivano, svaka uplata, svaki trošak. Papiri postoje i danas. Ali ni to nije bilo važno. Jer onaj ko želi da veruje u laž, nikakav dokaz mu nije dovoljan.
Onda su krenule druge etikete. Jedni su nas proglašavali ljudima državne bezbednosti. Drugi rusofilima. Treći američkim agentima. Četvrti plaćenicima. Peta grupa je imala neku petu teoriju. U jednom trenutku smo istovremeno bili sve to.
Slično je bilo i sa kampanjom protiv Ćute kada su ga predstavljali kao alkoholičara. Naravno, pronašli su i zvučno ime, Vinjak. Računajući na ono najniže u ljudima. Na podsmeh. Na ruganje. Na želju da se neko omalovaži.
I tu dolazimo do suštine. Verujem da mnogi polaze od sebe. Kako bi oni postupali sa novcem. Kako bi oni koristili položaj. Kako bi oni iskoristili priliku. Pa onda pretpostavljaju da svi drugi rade isto.
Na svojoj koži smo osetili svu “moć” tog mentaliteta. U početku boli. Pogađa. Nervira. Troši energiju. Posle nekog vremena shvatiš da je to cena svakoga ko pokuša da nešto promeni. Navikneš se i nastaviš dalje.
Zato ovo pišem nekim novim ljudima koji će uskoro sedeti u poslaničkim klupama, odlučivati o zakonima i o budućnosti ove zemlje. Nemojte obraćati pažnju na etikete. Nemojte stati zbog komentara, uvreda, tračeva i podmetanja. Ako znate zašto ste krenuli i ako znate da radite pošteno, nastavite.
Jer oni koji nemaju argumente uvek će imati etikete.
A Srbija će se promeniti tek onda kada prestanemo da tražimo mane u onima koji pokušavaju da urade nešto dobro i počnemo da tražimo odgovornost kod onih koji su nas decenijama pljačkali, lagali i uništavali.
Do tada, radite svoj posao. Mirno, uporno i bez osvrtanja.
Istina je spora, ali za razliku od etiketa, traje mnogo duže.
Leave a Reply