Emisija RTS-a „Dosije: Zvučni top – frekvencija straha“ otvorila je mnogo više pitanja nego što je dala odgovora. Umesto da javni servis organizuje ozbiljnu debatu u kojoj bi se čule različite strane, građanima je ponuđena emisija u kojoj je dominirao narativ državnih organa, bez stvarnog suočavanja argumenata.
Prema dostupnim informacijama, jedan od ključnih sagovornika bio je Miodrag Marković, koji je iznosio stavove i zaključke tužilaštva. Međutim, u emisiji nije bilo ravnopravnog prostora za nezavisne stručnjake, predstavnike organizacija koje su tvrdile da je upotrebljeno sredstvo prinude, niti za veći broj svedoka događaja od 15. marta.
Najveći problem nije u tome što je tužilaštvo dobilo prostor da predstavi svoje viđenje događaja. Problem je što je javni servis ostavio utisak da je jedna verzija priče unapred prihvaćena kao konačna istina. U demokratskom društvu zadatak RTS-a nije da potvrđuje zaključke vlasti ili opozicije, već da ih proverava i suočava sa drugim relevantnim mišljenjima.
Posebno zabrinjava što se kroz emisiju provlačila teza da je među učesnicima protesta postojala organizovana akcija širenja panike i simulacije dejstva zvučnog topa. Takve tvrdnje su izuzetno ozbiljne i zahtevaju čvrste dokaze, a ne televizijsku rekonstrukciju koja može ostaviti utisak da je presuda već doneta pre okončanja svih postupaka.
RTS ne može i ne sme da bude propagandno sredstvo bilo koje vlasti. Građani Srbije plaćaju pretplatu upravo zato da bi imali javni servis koji radi u interesu javnosti, a ne televiziju koja liči na stranački bilten. Građani ne finansiraju RTS da bi gledali propagandu, već da bi dobili proverene informacije, kritička pitanja i prostor za različita mišljenja.
Upravo zato je ovakva emisija za mnoge predstavljala veliko razočaranje. Umesto hrabrog novinarstva koje preispituje moć, dobili smo utisak medija koji se priklanja moćnima. To nije novinarstvo javnog servisa. To je odustajanje od njegove osnovne uloge.
Ako vlast veruje u svoje tvrdnje, onda joj nisu potrebne medijske optužnice u udarnom terminu. Potrebni su joj dokazi, transparentnost i institucije koje rade svoj posao. Kada se umesto toga koristi javni servis za političko oblikovanje narativa, stvara se utisak nesigurnosti i straha od otvorene rasprave.
Zbog toga se danas ne vodi rasprava samo o tome da li je upotrebljen zvučni top. Vodi se i rasprava o tome da li RTS ostaje javni servis svih građana ili postaje servis onih koji su trenutno na vlasti.
Ovo je lični politički stav autora
Leave a Reply